Ја сам Амна Мухамедовић, студент мастер студија Правног факултета Универзитета у Сарајеву и стипендиста сам Фонда „Др Милан Јелић“ захваљујући којем сам добила прилику за усавршавање и обављање праксе у Дојче телекому у Бону. Овдје сам већ три седмице од планирана два мјесеца, и морам да признам да се свако јутро будим тужна, јер то значи још један мање дан могућности за учењем и стицањем искуства. Искуства су заиста непроцјењива и захвална сам на томе.

Никада нећу заборавити свој први улазак у зграду овог гиганта који запошљава више од 250.000 људи широм свијета. Нисам могла ни да замислим да ћу осјетити дивљење већ на самим вратима ове корпорације, а камоли да ћу на одређени начин постати њен дио. То је заиста нешто непроцјенљиво. Модернизовано, глобално, јединствено. Отворена врата канцеларија, кухиње на сваких десетак метара, личне терасе, огромне кантине, паркови ... и то све у једној згради! (А у мом окружењу их има девет). И замислите још да вам корпорација са толиким бројем запослених већ прве седмице пошаље поклон за добродошлицу!

Искрено ми је жао сваког дана који пролети у изобиљу задатака, састанака, упијања нових техника и могућности. Тренутно се налазим у међународном правном одјељењу Дојче телеком легал,  гдје нам је задатак да као кровна компанија рјешавамо проблеме несугласица, недоречености, али и дилеме приликом оснивања, спајања нових,  које се могу појавити приликом усклађивања, пословања, доношења прописа свих подружница, а које проистичу из различитих географских удаљености, легислативе различитих држава, што значи у коначници огромног броја компанија из најразличитијих држава свијета. Посао је невјероватно занимљив и турбулентан, ментори из мог тима час су на једној страни континента час на другој. Чак и ја сам имала прилику присуствовати и учествовати за овако кратак временски период на састанку Управног одбора ДТ-а у Maastrichtu у Холандији. Осим тога добијам и задатке као нпр. пронаћи неусклађености Хеленског корпорацијског закона, са Статутом Хеленског телекома, као и Пословником. Поред тога, радим на презентацијама, имам прилику одржати говоре пред цијелим мојим тимом као и тимом из саме управе Дојче телекома.

Још је невјероватно колико се у једној оволикој конгломерацији води рачуна о тимбилдингу и подршци сваком члану колектива. Моје менторице и ментори су веома сусретљиви, пуни знања и што је најважније невјероватно га знају пренијети. Осим тога постали смо и пријатељи, па с њима разговарам о плановима за викенд, дешавањима и примам препоруке и сугестије.

Невјероватно је да ми се и потпредсједник ДТ-а Борислав Тадић, који је невјероватна особа са енормним обимом послова и дружности, ставио на располагање и рекао да могу рачунати на његову подршу и савјет у било којем тренутку.

Ја заправо овдје не радим, него уживам прикупљајући само најбоље основе и знања из једне свјетски познате корпорације и неизмјерно сам захвална Фонду „Др Милан Јелић“  и свима ангажованима у њему, прво што сам његова стипендисткиња, а друго, што ми је прошле године, баш отприлике у овом периоду послао препоруку о могућности аплицирања на ову праксу.

Ово је заиста једно уникатно и невјероватно искуство, које је сигурно обиљежило мој живот и моје успјехе.