« »
Фонд „Др Милан Јелић“ на сајму „Наука за привреду“
 
Фонд „Др Милан Јелић" и Иновациони центар Бања Лука представили су се на сајму под називом „Наука за привреду", који...
Конкурс за додјелу стипендија студентима првог циклуса студија у 2017/2018. академској години
 
На основу члана 17. Закона о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју („Службени гласник Републике Српске“, бр. 6/12 и 33/14), члана...
 
Конкурс за додјелу стипендија студентима II и III циклуса студија у 2017/2018. академској години
 
На основу члана 17. Закона о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју („Службени гласник РС“, број 6/12 и 33/14), члана 15....
Подсјетник за правдање уговорних обавеза
 
Драги бивши и садашњи стипендисти Фонда „Др Милан Јелић“,   с обзиром да се ближи почетак наредне академске,...
 
Одржан седми Форум стипендиста
 
Седми Форум стипендиста Фонда „Др Милан Јелић", на којем су представљени најбољи резултати стипендиста и додијељења увјерења, одржан је данас...
Позив за учешће на VII Форуму стипендиста
 
Драги бивши и садашњи стипендисти Фонда „Др Милан Јелић“,   задовољство вас је обавијестити да ће се VII...
 
Други конкрус: Коначна ранг-листа студената II и III циклуса студија
 
Министарство науке и технологије Републике Српске, Фонд „Др Милан Јелић“, објавило је данас (18.07. 2017. године) на својој интернет страници...
Прелиминарна ранг-листа студената II и III циклуса студија по другом Конкурсу за академску 2016/2017. годину
 
На други конкурс Министарства науке и технологије Републике Српске, Фонда „Др Милан Јелић“ за додјелу стипендија редовним студентима другог и...
 
Награда УНЕСKО за бившу стипендисткињу Мају Станисављевић
 
Др Маја Станисављевић, бивша стипендисткиња Фонда „Др Милан Јелић“, запослена на Природно-математичком факултету у Бањој Луци - Студијски програм хемија,...
Израда Годишњака стипендиста генерација 2016/2017.
 
Драги стипендисти академске 2016/2017. године, обавјештавамо вас да је у току процес израде Годишњака стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“ за...
 
Други конкурс за додјелу стипендија студентима II и III циклуса студија
 
На основу члана 17. Закона о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју („Службени гласник РС“, број 6/12 и 33/14), члана 14....
Сајам стипендија и пракси
 
Фонд “Др Милан Јелић” активно је учествовао на Сајму стипендија и запошљавања који се одржао 26.04.2017. године у Студентском центру...
 
 
 
 
 
 
ВИЈЕСТИ
 
Како написати научни рад?

 

Постојање различитих техника и методологија писања научних и стручних радова, нарочито код најмлађих истраживача, врло често може изазвати одређене недоумице и страх те довести до узалудног трошење времена и расипања креативности. Из тог разлога, одлучили смо да један дио брошуре посветимо управо овој теми.


Које су основне категорије радова?

 

Радови се најчешће дијеле у двије основне категорије, то су научни и стручни радови. Иако је често тешко повући границу између научних и стручних радова, односно дијела, међу њима свакако постоје одређене разлике.

 

Научни рад се најчешће дефинише као опис оргиналних резултата истраживања који мора бити написан, објављен и доступан научној јавности. Осим тога, да би одређени рад добио епитет научног рада, он мора поћи од одрђеног проблема и заснивати се на чињеницама до којих се долази истраживањем. Научни радови најчешће се систематизују у неку од следећих категорија: оригинални научни рад, претходно саопштење и прегледни чланак.

Оригинални научни рад (Original Scientific Paper, енгл.) је оригинално научно дјело у коме су изнесени нови резултати фундаменталних или примјењених истраживања остварених примјеном научних метода. Оригинални научни рад пружа до тада непознате научне чињенице и сазнања која представљају допринос за науку. Примјењене научне методе су описане како би се истраживање могло поновити, а утврђене чињенице провјерити.

Претходно саопштење (Preliminary Communication, енгл.) је такође оригинално научно дјело, али мањег обима или прелиминарног карактера. Ова категорија научног рада, такође, садржиједну или више научних информација, али без довољно детања који би читаоцу омогућили провјеру изнесених научних сазнања, резултата истраживања и научних информација.

Прегледни чланак (Review, енгл.) разликује се од оригиналног научног рада по томе што не мора садржати оригиналне (нове) резултате истраживања. Прегледни рад садржи цјеловити приказ одређеног истраживачког проблема и то тако што на нов начин прикупља, анализира, сажима и на научни начин презентује већ објављење научне информације и спознаје. Другим ријечима, прегледни чланак пружа нову синтезу научних информација насталу на основу прегледа најновијих дијела о одређеном предметном подручју.

Да би се рад могао класификовати и окарактерисати научним неопходно је да такав рад има најмање двије позитивне рецензије.

 

Стручни рад не садржи нове, оргиналне научне спознаје, резултате и теорије, већ се у њему обрађује већ познато и описано. Аутор стручног рада има основни задатак да прикупи и интерпретира већ позната научна сазнања, чињенице, информације и теорије које се могу искористити у пракси. Односно, стручни рад нуди искуства која су корисна за унапређење професионалне праксе, али која нису нужно заснована на научном методу.
Научни и стручни радови, те резултати научних истраживања (осим комерцијалних, експлоатабилних и истраживања која би се могла сматрати важним за националну сигурност) редовно се објављују у научним и стручним публикацијама, а обично је ријеч о часописима или зборницима радова са научних (стручних) конференција.

 

КАКО НАПИСАТИ АПСТРАКТ (САЖЕТАК) РАДА?

 

Сажетак треба да буде релативно кратак. Већина часописа или организатора међународних конференција прецизно дефинише његову дужину нјачешће га ограничавајући на 250 или мање ријечи.

 

Сажетак треба да сумира најбитније елементе рада. То су: сврха због које је истраживање рађено, методе које су кориштене, главне резултате до којих се дошло, те закључке који произилазе из добијених резултата.

Добар сажетак треба да представља цјелину која је читаоцу разумљива и без увида у цијели рад.

 

Све чешће се и код нас међународне научне конференције организују на енеглеском језику, као што је то пракса широм свијета. Чак и када то није случај, уобичајено је да се наслов, апстракт и кључне ријечи, поред језика организатора конференције,пишу и на енглеском језику.